Југославија и динар III

dz4ngrizalosaur — 27.10.2021

1945-1949.

Да, добро видите, то су грчка слова на новчаницама, а валута је динар.

Да, вы видите, это греческие буквы на банкнотах, а валюта - динар.

Буљкес село у северној Србији до 1945 године насељено немцима. Део немаца се повукао са Вермахтом, а део је протеран. А Грци?

Черчил је у октобру 1944. са Стаљином договорио да Грчка буде препуштена британском утицају. У Грчкој је у децембру 1944.године избио сукоб између комуниста и војске под контролом владе, али Стаљин није подржао комунисте.

Деревня Булькес на севере Сербии до 1945 года населяли немцы. Часть немцев отошла вместе с Вермахтом, а часть была изгнана. А греки?

В октябре 1944 года Черчилль согласился со Сталиным, что Греция будет оставлена ​​под британское влияние. В Греции в декабре 1944 г. вспыхнул конфликт между коммунистами и подконтрольной правительству армией, но Сталин не поддержал коммунистов.

У фебруару 1945. зараћене стране потписале су примирје, а Грци који су населили Буљкес у мају 1945. године нису се слагали са тим споразумом. Били су већином чланови Комунистичке партије Грчке и најрадикалнији припадници ЕЛАС-а. Када је у Грчкој 1946. године почео грађански рат, Буљкес је, захваљујући југословенским властима, постао центар за опоравак бораца и обуку нових кадрова. 

В феврале 1945 года противоборствующие стороны подписали перемирие, и греки, поселившие Булькес в мае 1945 года, не согласились с этим соглашением. В основном это были члены Коммунистической партии Греции и наиболее радикальные члены ЕЛАС. Когда в 1946 году в Греции началась гражданская война, Булькес, благодаря югославским властям, стал центром восстановления боевиков и обучения нового персонала.

Село је било потпуно аутономно, имало је своју власт, привреду и валуту. Била је то Грчка комунистичка република.

„Осим у пољопривреди, њеним становницима пружена је могућност да привређују у радионицама за своје потребе, а преосталу робу понуде југословенском тржишту. Радиле су кројачка, обућарска, бријачка, коларска и машинбраварска радионица и зидарска бригада. Село је имало и индустријски погон за прераду кудеље.„

Село было полностью автономным, у него было собственное правительство, экономика и валюта. Это была греческая коммунистическая «республика».

"За исключением сельского хозяйства, его жители получили возможность работать в мастерских для собственных нужд, а оставшиеся товары предлагались на югославском рынке. Работали портняжная, сапожная, парикмахерская, слесарно-колесная мастерская и бригада каменщиков. В селе также был промышленный завод по переработке конопли ».

1946.

Код неких новчаница дизајн подсећа на «буржоаске» новчанице, али ће све то ускоро нестати.

У некоторых банкнот дизайн напоминает «буржуазные» банкноты, но все это скоро исчезнет.

Теме на новчаницама ће постати радници и сељаци.

Темами банкнот станут рабочие и крестьяне.

Индустријске сцене.

Индустриальные сцены.

Богата жетва...

Богатый урожай ...

Још увек се штампају новчанице са партизанским мотивом.

Банкноты с партизанским мотивом все еще печатаются.

1950-1955.

Наступа доба са више соцреализма на новчаницама.

Наступает эра более соцреализма на банкнотах.

Појављује се механизација на новчаницама.

На банкнотах проявляется механизация.

Мотив рудара, који ће постати незаобилазни мотив на новчаницама до краја постојања СФРЈ.

Мотив шахтеры, который станет неизбежным мотивом на банкнотах до конца существования СФРЮ.

Посебно су занимљиви натписи са називима република. Зашто? Зато што су писани писмима која су одувек у употреби у тим областима. Хрватска и Словенија су написане латиничним писмом, а имена република Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и «Македоније» су исписане ћириличним писмом. Исто је важило и за регистарске таблице.

Данас је у свим тим областима, осим БЈРМ, у употреби латинично писмо. Босна и Херцеговина је прешла на латинично писмо јер је латиница била начин да се муслимани потпуно одвоје од свог српског порекла. Србија је под комунистичком окупацијом потпуно изгубила културни идентитет и сада је у њој најзаступљеније писмо латиница, а Црна Гора је скоро прогласила латинично писмо званичним... БЈРМ користи ћирилично писмо јер има слова за умекшане гласове и тиме се разликује од српског писма, писмо им је један стубова националног идентитета како би се што више разликовали од Срба.

Особенно интересны надписи с названиями республик. Почему? Потому что они написаны буквами, которые всегда использовались в этих областях. Хорватия и Словения написаны на латыни, а названия республик Сербия, Босния и Герцеговина, Черногория и «Македония» написаны кириллицей. То же самое и с номерными знаками.

Сегодня латинский алфавит используется во всех этих областях, кроме БЮРМ. Босния и Герцеговина перешла на латинский алфавит, потому что латынь была способом полностью отделить мусульман от их сербского происхождения. Сербия, находившаяся под коммунистической оккупацией, полностью потеряла свою культурную самобытность, и теперь латинский алфавит наиболее представлен в ней, а Черногория почти объявила официальным латинский алфавит ... БЮРМ использует кириллицу, потому что в ней есть буквы для смягченных голосов и, таким образом, она отличается от сербского алфавита, алфавит является одним из столпов национальной идентичности, чтобы максимально отличаться от сербов.

Ливци.

Литейщики.

Новчаница која ће постати узор за будуће новчанице. Последња новчаница Федеративне Народне Републике Југославије.

Банкнота, которая станет образцом для банкнот будущего. Последняя банкнота Союзной Народной Республики Югославии.

1963.

Земља добија нови назив Социјалистичка федеретивна република Југославија.

Страна была переименована в Социалистическую Федеративную Республику Югославию.

1965.

Ариф Хералић није био ударник, он је био пример веселог и задовољног радника у социјализму. Радио је као ливац у железари Зеница.

Ариф Гералич не был ударником, он был примером веселого и довольного труженика социализма. Работал литейщиком на металлургическом заводе в Зенице.

Иначе пре деноминације Арифов осмех је вредео 1000 динара.

Кстати, до деноминации улыбка Арифа стоила 1000 динаров.

Прелазак на нови дизајн који ће обележити 70-те и 80те године.

Переход к новому дизайну ознаменует собой 70-е и 80-е годы.

Раније сам поменуо да ће рудари обележити новчанице. Захваљујући незнању настала је «урбана легенда» да се на новчаници од 10 динара налази рудар-ударник Алија Сиротановић. Знамо да је то у ствари био весели Ариф.

Прави рудар ће се појавити тек 1987.године

Ранее я упоминал, что шахтери будут на банкнотах. По незнанию была создана «городская легенда» о том, что на купюре в 10 динар был ударник шахтер Алия Сиротанович. Мы знаем, что на самом деле это был веселый Ариф. 

Настоящий шахтер появится только в 1987 году.

«О судбини Арифа Хералића, као раније насмејаном раднику и симболу социјалистичког напретка и благостања, који се разболео, постао хронични алкохоличар и са својом породицом живео у немаштини, те покушају да тражи новчану накнаду за коришћење његовог лика на новчаници, снимљен је документарни филм „Девалвација једног осмијеха” (1967), у режији Војдрага Берчића. Филм је сугерисао на кривицу друштва, које је радника искористило, а затим одбацило. Емитован је 9. јануара 1968. на ТВ Загреб, након Дневника. Приказивање филма изазвало је дуготрајне расправе у политичким круговима. ТВ Загреб је приказивање филма прогласила „програмско-политичком грешком”, а уредник Филмског програма је поднео оставку. Мада државни тужилац није забранио приказивање, филм више није приказиван. Ариф Хералић је имао једанаесторо деце. Пензионисао се 1961, као инвалид рада. Умро је у сиромаштву.»

«Документальный фильм «Девальвация одног улыбка »(1967), режиссер Войдраг Берчич был снят о судьбе Арифа Гералича, ранее улыбавшегося рабочего и символа социалистического прогресса и процветания, который заболел, стал хроническим алкоголиком и жил в бедности со своей семьей и пытался добиться финансовой компенсации за использование своего персонажа на банкноте. Фильм предполагал вину общества, которое эксплуатировало рабочего, а затем отвергло его. Его транслировали 9 января 1968 года по Загребскому телевидению, после Дневника. Показ фильма вызвал длительные дискуссии в политических кругах. Загребское телевидение объявило показ фильма «программно-политической ошибкой», а редактор программы подал в отставку. Хотя гособвинитель не запретил показ, фильм больше не показывали. У Арифа Гералича было одиннадцать детей. Он вышел на пенсию в 1961 году по инвалидности. Он умер в бедности.»

Новчаница 100 динара постаће почетнана цена за робу и услуге Румуна који су после пада режима долазили у СФРЈ да раде и продају робу.

Оставить комментарий

Популярные посты:

traianus

Как сэкономить на покупке товаров в интернет-магазинах?

diak_kuraev

Митрополит Иннокентий отрекся от Всемирного русского собора

travnikovug

У мигрантов проблемы.

gornomari

Польские земледельцы начинают протесты - в том числе вблизи литовской границы

zzloy-dikobrazz

Неделя 14: ...и опять зима!

grazdano4ka

«А я вам говорила! – ворчит свекровь. – Надо было пятнадцать лет назад рожать!»

alex_rozoff

Размышления о прокрустике Лема и критериях успешности в бане у

v_pychick

город контрастов

ru_artillery

Британская морская артиллерия в Англо-Бурской войне 1899-1902 гг.

• Ранее
• Архив