17. март

17 и 18.марта 2004.године шиптари су извршили погром над Србима на Косову и Метохији. Убијено је 12 Срба и 15 терориста, повређено је преко 900 људи, порушено је преко 800 објеката и 35 цркава, међу њима су средњевековни споменици културе. Протерано је 4000 људи. 19000 припадника НАТО у саставу КФОР није успело да спречи погром.
Данас је и дан Светог Патрика, а сваког седамнаестог марта српска група Ortodox Celts одржава концерт. Мислим да је ова песма сасвим одговарајућа да нас подсети на наше хероје.
17 и 18 марта 2004 г. шиптары устроили погром сербов в Косово и Метохии. Убито 12 сербов и 15 террористов, ранено более 900 человек, разрушено более 800 зданий и 35 церквей, в том числе средневековые памятники культуры. Было изгнано 4000 человек. 19 000 членов НАТО в КФОР не смогли предотвратить погром.
Сегодня День Святого Патрика, и каждое 17 марта сербская группа «Ortodox Celts» проводит концерт. Думаю, эта песня вполне уместна, чтобы напомнить нам о наших героях.
Ortodox Celts — Green roses
Green roses
At the crack of the dawn thunder and lightning crossed the
way
The shadow of knight waited to see the bright light of the day
Nobody saw his bitter tears through the dark veil of rain
The river of blood under his feet run wild again and again
The green roses will grow
While green fields turn to red
Only memory remains
Of hero and his faith
He just stood and he stared with a sword in his hand
Under the bridge of rainbow's gold he fought for his land
The black crow stole his destiny and flew from the cross
Flyin' high, goin' so far to take his soul away
Зелене руже
У цик зоре громови и муње пређоше пут
Сенка витеза чекала је да угледа јарку светлост дана
Његове горке сузе нико није видео кроз тамни вео кише
Река крви под његовим ногама изнова дивља
Зелене руже ће расти
Док зелена поља постају црвена
Остаје само сећање
О хероју и његовој вери
Само је стајао и гледао са мачем у руци
Под мостом од дугиног злата борио се за своју земљу
Гавран му је украо судбину и полетео са крста
Лети високо, иде тако далеко да му однесе душу
Зеленые розы
На рассвете гром и молния пересекли путь
Тень рыцаря ждала, чтобы увидеть яркий свет дня
Никто не видел его горьких слёз сквозь тёмную пелену дождя
Река крови под его ногами снова и снова бушует
Зеленые розы будут расти
Пока зеленые поля превращаются в красные
Остается только память
О герое и его вере
Он просто стоял и смотрел с мечом в руке
Под мостом из золота радуги он сражался за свою землю
Чёрный ворон украл его судьбу и улетел с креста
Летать высоко, заходить так далеко, чтобы забрать его душу
|
</> |