Антропоид 27.мај 1942.

dz4ngrizalosaur — 16.03.2022

Пост је први из серије постова о осветницима. Пост является первым в серии постов о мстителях. На русский пока не переведено.

„Проклет био онај који је носи а нема право да влада“.

Који је то загонетни предмет? Ради се о круни Светог Вацлава, круни чешких краљева, а њу прати репутација да је уклета. Круна Светог Вацлава је израђена је  1347. године за будућег краља Чешке, Карла IV, који је наредио да се круна назове по највећем чешком светитељу и владару из чешке династије Пшемиславича, Светом Вацлаву.

Током немачке окупације Чехословачке, 1941.године један човек се усудио да круну Светог Вацлава стави на главу. Он није био легитимни владар земље, већ је био човек који је послат да држи чешки народ под контролом, звао се Рајнхард Хајдрих.  Надмен, бескрупулузан, суров и немилосрдан мислио је да је неуништив. Трећи човек Трећег рајха, неки су говорили да је он био «Химлеров мозак».

«Чешки касапин» је морао да буде елиминисан. За време владе Невила Чемберлена таква акција је била немогућа, издаја Чехословачке је била потпуна. Бенеш, чехословачки премијер у егзилу  је доласком Черчила на власт, видео прилику да се уништи Хајдриха и савезницима покаже да могу да рачунају на Чехословачку.

Осмишљена је акција елиминације високопозицонираног нацисте. Акција која је требала пренесе поруку нацистима да нису недодирљиви, а мета је био прави националсоцијалистички прототип аријевца. О самој акцији, обавештен је и СССР, то јест Стаљин.

Логистичку подршку су пружили Енглези. Из редова чехословачке армије у изгнанству изабрани су будући извршиоци атентата. Обучавани су падобранским вештинама и руковању оружјем.

Операцији је дат кодни назив «Антропоид». Британска Управа за специјалне операције СОЕ, започела је планирање операције  20. октобра 1941. Датум предвиђен за извођење операције био је 28. октобар, Дан независности Чехословачке. За задатак су изабрани водник прве класе Јозеф Габчик  и штабни наредник Карел Свобода. Међутим, након што је Свобода доживео повреду главе током припрема за мисију, заменио га је Јан Кубиш, што је довело до одлагања операције јер Кубиш није завршио обуку, и за њега нису били припремљени потребни лажни документи.

На фотографији испод је Јан Кубиш, током обуке у Енглеској.

Јозеф Габчик и Јан Кубиш су заједно са седам војника чехословачке војске у изгнанству и две друге групе са кодним именима Силвер А и Силвер Б, групе које су имале друге мисије, пребачени Халифаксом Краљевског ратног ваздухопловства 138 ескадрона у Чехословачку у 22 часа, 28. децембра 1941.

Габчик и Кубиш су искочили близу места Невижди, источно од Прага, иако је план био да искоче код Плзена, пилоти су имали проблема са оријентацијом. Касније су се пребацили у Плзен где су успоставили контакт са својом везом, а одатле су дошли у Праг, где ће акција бити изведена.

Следећих неколико месеци провели су у планирању акције и бирању погодног тренутка за атентат. Скривали су се у Прагу и околини, селећи једне куће у другу, а сви ти људи код којих су падобранци боравили ризиковали своје животе.

Група је имала и извиђача, једног тесара који је сваког је дана посматрао када Хајдрих напушта своју палату, у којој је живео са супругом Лином и децом, када се враћа и иде ли с пратњом или без ње. Установили су која му је стандардна путања као и то да се често вози само с возачем Клајном.Од прикупљених података није било могуће разабрати неки шаблон кога се Хајдрих придржавао, па су Кубиш, Валчик и Габчик морали насумично да бирају датум.

Првобитно је планирано да Хајдриха убију у возу, али је утврђено да то није изводљиво. Други план је био да атентат изврше у шуми на путу од Хајдриховог седишта до Прага. Планирали су да развуку кабл преко пута којим би зауставили Хајдрихов ауто, али је након неколико сати чекања, њихов командант, поручник Адолф Опалка, дошао по њих да их врати у Праг. Трећи план је био да атентат изврше у Прагу.

Атентат се ужурбано припремао јер је било гласина да Хајдрих после успешног пацификовања Чешке одлази на исти задатак у Француску. Више се није смело чекати, и 27.маја 1942.годне извршен је атентат на Рајнхарда Хајдриха док се сам са возачем у кабриолету марке «мерцедес» возио ка Храдчанима.

Тројка која је извршила атентат је била у саставу Јан Кубиш, Јозеф Габчик и Јозеф Валчик.

27. маја 1942, у 10:30, Хајдрих је као и обично путовао од своје куће у Паненским Брежањима до Прашког храда. Габчик и Кубиш су чекали на трамвајској станици на оштрој кривини код болнице Буловка у прашком округу 8 - Либен. Ово место је изабрано зато што је возач због кривине морао да успори. Валчик се налазио око 100 метара северно од Габчика и Кубиша како би уочио ауто који се приближава. Када је Хајдрихов Мерцедес са отвореним кровом стигао до кривине два минута касније, Габчик је стао испред аутомобила и покушао да отвори ватру, али се његов аутомат «стен» заглавио.

Хајдрих је наредио свом возачу, Клајну да заустави аутомобил. Када је Хајдрих устао и покушао да пуца на Габчика, Кубиш је бацио модификовану антитенковску мину, сакривену, у ташни на аутомобил. Кубиша.

Након експлозије, Габчик и Кубиш су пуцали на Хајдриха из својих пиштоља али, су и они били под утицајем шока од експлозије, стога нису успели да га погоде. Атентатот Кубиш је повређен у експлозији, али се дао у бег. Хајдрих је наредио Клајну да ухвати Кубиша. Вероватно још увек несвестан својих повреда од гелера, Хајдрих се истетурао из возила, узвратио ватру и покушао да појури Габчика, али је убрзо пао.

Фрагменти мине су пробили кроз задњи део аутомобила и утиснули гелере и делове аутомобила у Хајдрихово тело, иако мина није експлодирала у аутомобилу.

Клајн се вратио из неуспеле потере за Кубишом, који је побегао на бициклу. Хајдрих, је тада наредио Клајну да потрчи за Габчиком. Клајн је сустигао Габчика у месари где га је Габчик са два метка тешко ранио  у ногу. Габчик је затим трамвајем побегао у локално скровиште.

Нека Чехиња је пришла да помогне Хајдриху, зауставила је доставни комби како би рањеника пребацили у болницу. Хајдриха су прво поставили у кабину возила, али се жалио да му одскакње возила наноси болове. Због тога су га преместили у задњи део возила и одвезли у болницу.

Габчик и Кубиш су били убеђени да њихов напад није био успешан.

Злочинац је претрпео тешке повреде леве стране тела, укључујући озбиљна оштећења дијафрагме, слезине, плућа као и поломљено ребро. Доктори су безуспешно покушавали да уклоне комаде дрвета из ране.

На сам дан атентата, Хитлер је наредио истрагу и репресалије, предложивши Химлеру да пошаље СС генерала Ериха фон дем Бах Залевског у Праг. Хитлер је био за то да се убије 10.000 политички непоузданих Чеха, али је након консултације са Химлером одустао од ове идеје јер је Чешка била важна индустријска зона за немачку војску, и оваква мера би могла да умањи продуктивност читаве привреде.

Обавештајци су  атентаторе повезали са селима Лидице и Лежаки. Извештај Гестапоа је означио Лидице као место у коме су се атентатори вероватно крили, јер се за више чешких официра у егзилу у Енглеској знало да су из овог места. Осим тога, Гестапо је открио радио предајник покрета отпора у месту Лежаки. Село Лидице је уништено 9. јуна 1942. 199 мушкараца је стрељано, 95 деце је одведено у заробљеништво, 81 је касније убијено у душегупкама у логору смрти Хелмно, осморо је дато на усвајање немачким породицама. 195 жена је одмах депортовано у концентрациони логор Равензбрик. Сви одрасли мушкарци и жене у селу Лежаки су убијени. Оба места су спаљена, а рушевине Лидица су сравњене са земљом.

Атентатори су се испрва крили код двају прашких породица. За то време Гестапо је у излог месаре у прагу поставио бицикл, ташне и делове одеће атентатора како би добио информације о атентаторима. Обећана је награда од 10.000.000 круна за информацију. Међутим стицајем околности, информацију су добили за много мање новца.

Хајдрих је умро 4.јуна 1942.године.

За Хајдриха као једног од утицајних нацистичких вођа су одржане две велике погребне церемоније: прва у Прагу, где су дуж пута до Прашког замка биле поређане хиљаде припадника СС са бакљама, а затим и у Берлину, где су присуствовали сви водећи чланови нацистичког режима, укључујући и Хитлера који је на погребни јастук поставио Немачки орден и Орден крви.

Адолф Опалка, највиши официр падобранаца у Прагу током времена атентата на Хајдриха, је дао команду, да се сви падобранаци, укупно осам војника, сакупе у сигурном склоништу, у крипти храма Светог Карла Боромејског, данас светих Ћирила и Методија.

_____________________________________________________

Немци нису успевали да нађу атентаторе све док диверзанта Карела Чурду није ухватио Гестапо, и он им је одао имена локалних контаката за награду од 500.000 рајхсмарака. Чурда је издао неколико скровишта укључујући оно у стану породице Моравец у Жижкову. У 05:00, 17. јуна, у стану Моравецових је извршена рација. Породица је изведена у ходник док је Гестапо претраживао њихов стан. Госпођа Марија Моравец је тражила да је пусте у тоалет, где је загризла капсулу са цијанидом и убила се. Господин Моравец, који није био упознат са везама своје породице са покретом отпора је одведен заједно са својим седамнаестогодишњим сином Атом који је уз мучење испитиван цео дан, али је одбио да прича. Син је на крају напијен и показана му је одсечена мајчина глава у рибљем акваријуму. Рекли су му да ће његов отац бити следећи ако им не каже оно шта их занима.Ово је га је коначно навело да каже испитивачима Гестапоа одговоре на питања која су му постављали. Издајник, Карел Чурда је, након покушаја самоубиства, обешен 1947. због велеиздаје.

______________________________________________________

Чешки инжењер Рене Каза је описао цео догађај, а његове речи објаивли су Погледи. Текст преносим у изворном облику, са свим граматичким грешкама, из поштовања према равногорцу из Чешке г.Рене Кази. За неупућене, у уводној реч је антифашистичкој борби Југословенске војске у отаџбини, познатијој као четници.

Инжењер Рене Каза, Чешка

Поштоване равногорске сетре и браћо!
Данас током парастосу у склоништу припадника чехословачке иностране војске у Великој Британији, храму св. Ћирила и Методија у Прагу сећамо последње херојске борбе седморице чехословачких падобранаца, који су свршили 27. маја 1942. године атентат на трећег по важности члана Трећег рајха и представника СС Рајнхарда Хајдриха. Молим Вас сестре и браћо одате нашим херојам пошту ћутањем у својим душима, јер такође њихове жртве исто као припадника ЈВуО су били поклонени за нашу слободу!
Такодје Вас молим да бисте у молитвама мислели за капетана ЈВуО, брата Војводу Уроша Шуштерића који је, жао ми је, у овом времену у љубљанској бољници. И кад је после прве операције већ на пола интензивном одјелу и стање је боље, доктори кажу да је медицински феномен, брат Војвода говори да четника убије само метак, друга операција је неопходна.

За све искрена Вам велика хвала, с вером у Бога да се све добро сврши с братским поздравом
ђак ЈВуО, Соко Равногорац Рене

18. јун чувеним даном последње херојске борбе падобранаца у прашком православном храму светих Ћирила и Методија, који су свршили атентат на SS-obergrupenführera Рајнхарда Хајдриха
Од атентата на SS-obergruppenführera и трећег по важности члана Трећег рајха Рајнхарда Хајдриха је протекло више него 14 дана, али окупатори нису успели да идентификују траге које би водили на ове, који су свршили атентат. У другој седмици месаца јуна је кулминисао у Протекторату нацистички терор: после објавења преког судова и великих рација на целој територији одлучили су се окупатори за акције масовне одмазде. Попалили су село Лидице, кроз две седмице касније исто таква судбина је задесила такође насеље Лежаки. Међувремено су радили пуном паром преки судови.
Падобранаци су се на основи контакта домаћег покрета отпора већ у дана после атентата сакрили у храму светих Ћирила и Методија у Рессловој улици у Прагу. Баш помоћ православних свештеника је била према историчара апсолутно главна и на граници самопожртвовања

Као први се у храм преместио 28. маја 1942. године наредник Јарослав Шварц из десанта Tin, којег су следили старији водници Кубиш (атентатор на Хајдриха) из десанта Anthropoid и Јосеф Валчик из десанта Silver A, па двојица из десанта Bioscop водник аспирант Јосеф Бублик с водником Јованом Хрубим, и такође командант Out Distance натпоручник Адолф Опалка. Као последњи се капелану Владимиру Петреку представио 1. јуна старији водник Габчик (атентатор на Хајдриха) из десанта Anthropoid. Преостали из прашке осмице падобранца, издајца Карол Чурда из десанта Out Distance, није сазнао о превестењу у храм и 28. маја је отишао из властите одлуке ка мајци у село Нова Хлина код Требоњи у јужној Чешкој.

Још у половини јуна је изгледало, да главно језгро сарадника и падобранци ће моћи да наставе покрет отпора. Па али је доишла издаја Карола Чурде – пријава из 16. јуна 1942. године је доводила до откривања склоништа падобранца. Гестапо је почнело да хапси, у затворе су пали прекривачи падобранца не само из Прага, али такође из Пардубица, Бање Белоград и Плзења. Истовремено су се нацисти почнели да припреме јуриш на храм светих Ћирила и Методија.

После четири сата ујутра 18. јуна 1942. године је био православни храм у прашкој Ресслово улици опколен 840 немачких војника СС батаљона Праг и Deutschland и припадницима Гестапоа. Јуначки отпор хероја против многоструке премоћи наоружене тешким митраљезом, аутоматима и ручним бомбима је трајао седам сата.
Два сата су успели да се на кору храма бране три мушкараци, док команданту Опалци, Кубишу и Бублику је истрошила муниција. Кубиш је био смртно повређен и искрварио је током превоза у бољницу ни би се освестио, Бублику парчићи гранате су пресекли стопало, дакле у безизлазној ситуацији је користио последњи метак за себе, исто тако Опалка, који је задобио ломљиву фрактуру раменог зглоба, још него себи последњим метком је пробио главу је узео ампулу с кијанидом.

Упорна, огорчена борба се померила у крипту, камо је водио једини прилаз малим вентилацијским шахтом у западног дела храма и малим прозорчићем из улице из којега су били четири остали мушкараци три пута позвани да се предају и изађеју напоље са лажним обећањем да се им ништа не деси. Гестаповаци терају на обеђивање и капелана Петрека. Херојски капелан не уступи кад на груби притисак гестаповца говори „Из наредбе немачке полиције Вас имам изазвати да бисте се предали!“ Да ли се у овој ситуацији још боље и значајније дистанцирати од окупатора?! Не помагали ни прогласи издајника Чурде (после рата је био обешен). Као одговор се из крипте одазвао „Смо Чеши, никад се не предамо! Никад!“ и неколико пуцања.
Есесоваци су бацали у крипту прозорићем из улице ручне бомбе, сузавац, али падобранци су их избацивали напоље. Трудили се да бранилаце заслепљивају рефлекторима, које они су али изрешетали. Па Немци су пробали помоћу протекторатних ватрогасца да падобранце истерају водом. Бранилаци али шмркове захваљајући дрвене мердевине су истурили назад на улицу и пуцали су за војницима. Најзад им један из ватрогасца је мердевину подигнео. Сада већ ништа није бранило у заплавењу крипте, после не целог сата је био у крипти метар воде. Јуришни одред доброволца Waffen SS је пробао да се пробије у крипту. Узалудно. После минирања камене плоче помоћу експлозива је био пробушен даљи улаз у крипту. По каменом степеништу је надирао у крипту други јуришни одред Waffen SS, који је из тра метара засипао падобранца аутоматским рафалима и ручним бомбама. Четири јунаци су узели отров и пуцањем у слепоочницу су свршили своје животе. Многосатна неравна борба се завршила.

И кад комунисти после преузимања власти у своје руке 25. фебруара 1948. године смисао и значај атентата су систематско сумњали и неретко оштро осуђивали, чак и некакве есесовце су амнестирали за употребу шпијунаже у Немачкој, ништа ово није променило не само на целосветском значају овог чина који се уписао између најчувенијих тренутка покрета отпора против нацистичких окупатора током Другог светског рата, али и на вези чехословачких патриота за своју бурну историју у коју атентат неоспорно припада. Мада жао ми је савременици операције Антхропоид одлазе, интерес за догађај падобранца и његових сарадника стално расте. Траги од херојске борбе које до садашњих дана украшавају многа места храму укључујући фреске нашег Господа Исуса Христа нас увек обавезају да не бисмо никада заборавили његове жртве и да бисмо остали верни његовом оставштини. Богу хвала да данас можемо без страха и перзекуција сећати не само чехословачких, али свих хероја борбе против фашизма и комунизма дакле исто тако херојских припадника легендарне ЈВуО и захваљајући којима смо слободни.

Тела падобранца су извучена из крипте и изложен су на улици како би их Карел Чурда препознао

Немци су затим изложили личне ствари падобранаца...

За своје херојство су членови чешке православне цркве платили, црквене општине су били распустени, свештеници су били одвестени на принудне радове, сарадници падобранца су били погубљени. Било је са њима инсценирана јавна судска расправа преког суда 3. септембра 1942. године. Следећег дана су били у прашком реону, стрелишту Кобилиси застрелени епископ Горазд (властитим именом Матеја Павлик, посвећени у Београду 25. септембра 1921. године), свештеник Вацлав Чикл (студент православне теологије теолошког факултета београдског универзитета) и председник управног одбора савета презвитера код храма светих Ћирила и Методија Јан Сонневенд. Православни духовни Владимир Петрек (такође апсолвент православне теологије теолошког факултета београдског универзитета) је био стрељан 5. септембра 1942. године на исто таквом месту. Окупатори су после тога православну цркву распустили, храм су затворили и искористили су га као складиште.
Адолф Опалка, који је био највишем положају представника падобранаца у Прагу током времена атентата на Хајдриха, је дао команду, да би се сви падобранаци, који су у том времену боравили у Прагу, шта је било укупно осам мушкараца, сакупили у место сигурног склоништа, којим је постала крипта храма светих Ћирила а Методеја.

Владика Горазд је доста писао и за собом оставио записе о животној трезвености, моралу, зближавању разних конфесија. Није случајно што су атентатори уточиште у Прагу, у храму, код владике Горазда. Горазд као личност представља једну од најснажнијих спона између Чеха и Срба. Грађанско име му је било Матеј Павлик, био је најпре римокатолички свештеник али је напустио ту цркву разочаран њеним односом према свом народу у Великом рату, и постао оснивач чешке православне цркве. Рукоположен је 1921. за владику у Београду у Српској православној цркви која је била нека врста цркве-мајке новооснованој православној цркви. Две цркве биле у канонском јединству све до 1946. када је патронат над чешким и словачким православцима преузела Руска православна црква али је од пре двадесет година чехословачка православна црква аутокефална. Од 1987. има и свог свеца - владику св.Горазда Другог, први свети Горазд је био један од ученика Ћирила и Методија, по коме је Павлик узео епископско име. У СПЦ Горазд је слављен као мученик и светац и пре тога.

Епископ Горазд Чешки је у покушају да умањи репресалије над својом паством, преузео одговорност за активности у цркви, и чак о томе писао нацистичкој управи, која га је ухапсила 27. јуна 1942. и мучила га. 4. септембра 1942. епископ, свештеници цркве и неки виђенији грађански прваци су одведени на стрелиште у северном предграђу Прага, и стрељани.

Православна црква епископа Горазда слави као мученика.

И СС и полиција су претрпели губитке: 14 припадника СС убијено и 21 рањен, мада је званични извештај СС навео само пет рањених војника СС.

Нацистичка одмазда коју је наредио Химлер је била брутална. Више од 13.000 људи је ухапшено, укључујући и девојку Јана Кубиша, Ану Малинову, која је касније умрла у концентрационом логору Маутхаузен-Гусен. Ујна Адолфа Опалке, Марие Опалкова, је убијена у Маутхаузену 24. октобра 1942, његов отац, Виктор Јаролим, је такође убијен. Око 5.000 људи је убијено у репресалијама.

Немачки обавештајни извори су погрешно повезали атентаторе са селима Лидице и Лежаки. Извештај Гестапоа је означио Лидице као место у коме су се атентатори вероватно крили, јер се за више чешких официра у егзилу у Енглеској знало да су из овог места. Осим тога, Гестапо је открио радио предајник покрета отпора у месту Лежаки.Село Лидице је уништено 9. јуна 1942. 199 мушкараца је стрељано, 95 деце је одведено у заробљеништво, њих 81 је касније убијено у душегупкама у логору смрти Хелмно,  осморо деце је дато на усвајање немачким породицама, а 195 жена је одмах депортовано у концентрациони логор Равензбрик. Сви одрасли мушкарци и жене у селу Лежаки су убијени. Оба места су спаљена, а рушевине Лидица су сравњене са земљом.


Спомен плоча изнад прозора крипте, на плочи се налазе имена погинулих чехословачких падобранца и стрељаних свештеника чешке православне цркве.

Крипта, музеј посвећен атентаторима на Хајдриха.

Један од мерцедеса које је користио Хајдрих.

Реконструкција увиђаја.

Чешка је 2017 године издала и новац посвећен операцији Антропоид, атентату на Хајдриха.

Оставить комментарий

Популярные посты:

• Ранее
• Архив