Копаоник
dz4ngrizalosaur — 11.08.2024Нови талас врућине је стигао у Србију, биће опет преко +35 степени Целзијуса. Прошле године у Грчкој нас је дочекало +41, а под том температуром вам није ни до чега и углавном сте под клима уређајем. Тражимо нови термин за море, време када температуре неће бити изнад +33...
Још тада само рекли, само планина!
В Сербию пришла новая волна жары, температура снова будет выше +35 градусов по Цельсию. В прошлом году в Греции нас встретила +41, а при такой температуре ничего не делаешь и большей частью лежишь под кондиционером. Ищем новую дату выхода на море, время, когда температура не будет выше +33...
Тогда просто говорили: только гора!
И тако, ево нас на Копаонику. Чист ваздух, јасно небо, пријатна температура, не прелази +23 степена Целзијуса, а ноћу буде и +9, пријатно за спавање. Шетње у природи, вожња на жичари, а ту је и базен.
Море 0:1 Планина.
И вот мы на Копаонике. Чистый воздух, ясное небо, приятная температура, не превышает +23 градуса по Цельсию, а ночью +9, приятная для сна. Прогулки на природе, поездки на канатной дороге, а также есть бассейн.
Море 0:1 Гора.
«Планински» сат, пун ожиљака, показује надморску висину од 1605 метара, а за нас са 70 метара надморске висине, ово је прилична висина.
«Горные» часы, полные шрамов, показывают высоту 1605 метров, а для нас с 70 метрами над уровнем моря это вполне себе высота.
Зелено сочно биље, зелени четинари, трава... Невероватан призор за нас где је трава већ почела да жути од врућине, а лишће је спарушено. Заборавили смо како је раније било када је «екстремна температура» била +26 степени Целзијуса.
Зеленые растения, зеленые хвойные деревья, трава... Невероятное для нас зрелище, где трава уже начала желтеть от жары, а листья безжизненно висят. Мы забыли, как было раньше, когда «экстремальная температура» составляла +26 градусов по Цельсию.
Али ја сам брзо морао да се вратим у град, обавезе. Ипак, враћам се на два дана пред крај недеље. Опет да се «опустим» на планини.
Пут до планине је добар, већи део је ауто пут. Сезона је, турци и шиптари иду кући, а северњаци и балканци иду у Грчку на море. То и није толико оптерећујуће колико шлепери и аутобуси. Ухватио сам себе да возим преко ограничења две трећине вожње аутопутем, но не зато што волим брзо да возим. Често сам наилазио на шлепере и аутобусе које сам морао да обиђем.
Зато сам решио да се вратим другим путем. Иза дрвећа је река Ибар.
Но мне срочно пришлось вернуться в город, обязательства. Я вернусь на два дня ближе к концу недели. Снова «отдохнуть» на горе.
Дорога в гору хорошая, большая часть автодороги. Настал сезон, турки и шиптари отправляются домой, а северяне и балканцы отправляются в Грецию на море. Это не так обременительно, как грузовые автомобили и автобусы. Я поймал себя на том, что превышаю скорость на автостраде в две трети, но не потому, что мне нравится ездить быстро. Мне часто попадались грузовики и автобусы, которые мне приходилось объезжать.
Поэтому я решил вернуться другим путем. За деревьями протекает река Ибар.
Пут са планине ми се свидео, широк нов асфалт који води кроз четинаре. У месту Јошањичка бања сам залутао, место са две улице! Знак за скретање ка магистрали је постављен пре моста, а скретање је 50 метара после моста. Када сам се окретао у слепој улици, мора да су мештани мислили: «Ево га још један што се упецао на знак».
Ипак сам стигао где сам желео, скренуо десно и стао после 100 метара...
Дорога с горы мне понравилась, широкий новый асфальт, ведущий сквозь хвойные деревья. Я заблудился в Йошаничка-бане, месте с двумя улицами! Знак поворота на шоссе установлен перед мостом, поворот – через 50 метров после моста. Когда я обернулся в тупике, местные жители, должно быть, подумали: «Вот еще один попался на знак».
Однако я добрался куда хотел, повернул направо и через 100 метров остановился...
+35 и колона која стоји. Левом траком је прошао полицијски аутомобил под ротацијама и сиреном. Скоро два сата сам био у колони. Мислим да је колона била дугачка бар 5-6 километара. Фотографија показује колико је возила иза мене, а ја сам био неки 30ти од почетка колоне. Километар испред је био судар, два аутобуса и аутомобили. Журба и кривина, класика. А и тај пут је јако оптерећен, када се заврши аутопут до Црне Горе биће брже и сигурније.
+35 и стоящая колонна. По левому ряду проехала полицейская машина, включив гудки и сирену. Я находился в колонне почти два часа. Я думаю, что колонна была длиной не менее 5-6 километров. На фото видно, сколько машин было за мной, а я был где-то 30-м от начала колонны. В километре впереди произошло столкновение двух автобусов и легковых автомобилей. Спешка и поворот, классика. И эта дорога тоже сильно загружена, когда будет построено шоссе в Черногорию, оно будет быстрее и безопаснее.
Десно колено ми се укочило, али сам возио још 40так километара до пумпе на коју стално стајем када сам у том крају.
Као мали често сам ишао овим путем поред реке Ибар. Ту је на стени у кањону реке споменик српском војнику из првог светског рата, за мене је то било ново јер сам виђао само комунистичке споменике. Ту је био и ресторан, одмориште за возаче, када станемо ту знао сам да смо на пола пута.
Мое правое колено затекло, но я проехал еще 40 километров до заправки, на которой всегда останавливаюсь, когда бываю в этом районе.
В детстве я часто ездил по этой дороге вдоль реки Ибар. На скале в каньоне реки стоит памятник сербскому солдату Первой мировой войны, для меня он был новым, потому что я видел только коммунистические памятники. Там же был ресторан, зона отдыха для водителей, когда мы остановились там, я понял, что мы уже на полпути.
Ресторан се звао «Долина јоргована». Назив ресторана има везе са тврђавом која мотри на реку и пут. Надам се да ћемо стићи да у повратку обиђемо тврђаву, тада ћете добити опширну причу о Долини јоргована и граду Магличу.
Ресторан назывался «Сиреневая долина». Название ресторана связано с крепостью, возвышающейся над рекой и дорогой. Надеюсь, на обратном пути нам удастся посетить крепость, тогда вы получите подробный рассказ о Сиреневой долине и городе Маглич.
|
</> |