1804-1835
dz4ngrizalosaur — 15.02.2022Тај период српске историје се по дефиницији Леополда фон Ранкеа назива Српска револуција.
По словам Леопольда фон Ранке, этот период сербской истории называется Сербской революцией.
15.фебруара је празник Сретење, на тај празник 1804.године је почело ослобођање српских земаља, ослобођење које је комунистичком окупацијом враћено на почетак и још није завршено. Срби су имали подршку Руске Империје, а Отоманско царство је имало помоћ Француске.
До 1809.године устаници су прелили устанак и на територије ван београдског пашалука. Кренуло је ослобођање српских земаља, ослобађање није наишло на подрку «великих сила». Иначе, за Запад Европе и комунистички Исток Европе «београдски пашалук» је идеална мера за српску државу. Тако је и данас.
15 февраля - праздник Сретенье, в этот праздник в 1804 году началось освобождение сербских земель, освобождение, которое было возвращено к началу коммунистической оккупацией и до сих пор не закончилось. Сербы пользовались поддержкой Российской империи, а Османская империя — Францией.
К 1809 году повстанцы распространили восстание на территории за пределами Белградского пашалука. Началось освобождение сербских земель, освобождение не нашло поддержки «великих держав». Кстати, для Западной Европы и коммунистического Востока Европы "белградский пашалук" - идеальная мера для сербского государства. Так и сегодня.
Заставе су биле важно обележје устаника. Било је више различитих застава. Заставници (барјактари) су били важне личности током устанка. Бирали су устанике који ће под заставу, морали су да буду добри и храбри борци... Заставник вожда Карађорђа је била жена, Мара из Бруснице ...« она се одевала у мушке хаљине, носила његов барјак и звала се Маријаном. To је био тип суровог војника, који је одрастао усред хајдучког живота... у бици му није било пара ...»
Флаги были важным символом повстанцев. Было несколько разных флагов. Прапорщики (знаменосцы) были важными фигурами во время восстания. Они выбирали повстанцев, чтобы они были под знаменем, они должны были быть хорошими и храбрыми бойцами... Прапорщиком вожда Карагеоргия была женщина, Мара из Брусницы... "Одета она была в мужскую одежду, носила его флаг и звали ее Мариян(а). Это был тип жестокого солдата, выросшего посреди хайдучьей жизни… в бою ее не было равных…»
Напад Наполеона на Руску Империју, натерао је руског цара да потпише мир са Турском и окрене се борби против Француза. Али Срби су наставили да се боре за слободу и да развијају и обнављају своју државу.
Нападение Наполеона на Российскую империю вынудило русского царя подписать мир с Турцией и перейти к борьбе с французами. Но сербы продолжали бороться за свободу, развивать и восстанавливать свое государство.
15.фебруара 1835.године проглашен је први демократски устав на овим просторима. Устав је трајао 55 дана и укинут је под притиском великих сила. Велики број поглавља устава се позива на Декларацију о правима човека и грађанина, најважнију тековину Француске буржоаске револуције. Против Устава су били Аустрија, Турска, Русија и кнез Милош Обреновић. Толико слобода није било у већини европских земаља па чак и у САД где још није укинуто ропство. Тако су Европа и самовоља српског владара угушила српску демократију.
15 февраля 1835 г. была провозглашена первая в Балканах демократическая конституция. Конституция просуществовала 55 дней и была отменена под давлением великих держав. Многие главы конституции относятся к Декларации прав человека и гражданина, важнейшему наследию французской буржуазной революции. Австрия, Турция, Россия и князь Милош Обренович были против Конституции. Не было столько свободы в большинстве европейских стран, и даже в США, где рабство до сих пор не отменено. Вот так Европа и произвол сербского правителя задушили сербскую демократию.
Уставом из 1835.године Српску аутономију је признала Отоманска Империја а гарантовала Руска Империја. Уставом је одређен и изглед државних обележја као што су грб и застава.
По Конституции 1835 года сербская автономия была признана Османской империей и гарантирована Российской империей. Конституция также определяет внешний вид государственных символов, таких как герб и флаг.
Творац првог српског устава био је Димитрије Давидовић, лекар, дипломатa и први српски новинар.
Создателем первой сербской конституции был Дмитрий Давидович, врач, дипломат и первый сербский журналист.