Југославија и динар IV

dz4ngrizalosaur — 02.11.2021

1974/78-1986.

Опет нас је дочекао насмејани Ариф, срећни радник у југословенском социјализму, насмејани лик са новчанице од 10 динара. Црвени пасош који је пролазио свуда, путовања по свету, летовања на мору, нови аутомобили, нова бела техника, телевизори...банане...зидање кућа повољним кредитима... Срећно доба којег се са носталгијом сећају. Ех, Титова Југославија...

Тако је се неки сећају, ја је се сећам мало другачије.

Нас снова встретил улыбающийся Ариф, счастливый труженик югославского социализма, улыбающийся персонаж с купюрой в 10 динаров. Красный паспорт, который проходил повсюду, путешествия по миру, летние каникулы на море, новые машины, новая бытовая техника, телевизоры ... бананы ... строительство домов по выгодным кредитам ... Счастливое время, которое они вспоминают с ностальгией. Эх, Югославия Тито ...

Такой ее помнят некоторые, а я помню немного иначе.

Радно место се могло купити за 2-3 милиона динара. Да, ако имате новац, донесете га правом «другу» у комисији за запошљавање и добијете посао!

Касније је и та врста робе поскупела два до три пута.

Работу можно было купить за 2–3 миллиона динаров. Да, если есть деньги, отнеси их «одному товарищу» по приемной комиссии и устраивайся на работу!

Позже этот вид товаров стал дороже в два-три раза.

1979-1981. 

На средини прелаза између два издања новчанице од 20 динара погодила нас је криза...Нестало је бензина, струје, детерџената, сијалица...

В середине перехода между двумя выпусками банкноты 20 динаров нас поразил кризис ... Бензин, электричество, моющие средства, лампочки ...

Криза, стабилизација, деноминација, несташица... То су речи које испрва нисам разумео, али сам их касније схватио и запамтио.

Кризис, стабилизация, деноминация, дефицит ... Это слова, которые я сначала не понял, но потом понял и запомнил.

100 динара, новац који сам добијао за ужину у школи. Почело је са четвртином хлеба, 100 грама најјефтиније саламе и боцом кока-коле од пола литре. Завршило се 1987 са једном кифлом и боцом од пола литре кока-коле.

Инфлација, кажу... Средином 80-тих година сам први пут чуо термин инфлација. Она је почела са 100% годишње, затим је порасла је на 200% годишње...

100 динаров, деньги, которые я получил на обед в школе. Все началось с четверти хлеба, 100 граммов самой дешевой салями и поллитровой бутылки кока-колы. Все закончилось в 1987 году покупкой булочки и пол-литровой бутылки кока-колы.

Говорят, инфляция ... В середине 80-х я впервые услышал термин «инфляция». Начинала со 100% в год, потом выросла до 200% в год ...

Појавили су се први продавци из земаља источног блока. Пољаци, Чеси, Руси (сви совјети су тада за нас били Руси). Значке, радио апарати и телевизори, крзнене капе, бунде, сатови, посуђе...све се продавало како би се зарадило за куповину долара. Долари су се куповали на црном тржишту. За «три чрвене»,  100 динара, су Румуни у својим караванима Дачија продавали...

Появились первые продавцы из стран Восточного блока. Поляки, чехи, русские (тогда все советские были для нас русскими). Значки, радиоприемники и телевизоры, меховые шапки, шубы, часы, посуда… все было продано, чтобы заработать на долларах. Доллары покупались на черном рынке. За «трех красных», 100 динаров, румыны в своих караванах Дачия продали ...

Први сусрет са усташтвом и то у сред Србије. Мама хрватица је забранила свом сину да се игра са мном јер «Рекла сам ти да се не играш са Србима!»

Инфлација је «појела» кредите.

Первая встреча с усташами в центре Сербии. Мать-хорватка запретила своему сыну играть со мной, потому что - «Я сказала тебе не играть с сербами!»

Инфляция «съела» кредиты.

8000 динара, толико сам платио своје прве ол стар (All Star) патике. То је била нечија плата, плата неког насмејаног Арифа...

8000 динаров - столько я заплатил за свои первые кроссовки All Star. Это была чья-то зарплата, зарплата улыбающегося Арифа ...

Посета са школом католичком манастиру-библиотеци у Дубровнику. Часне сестре зачуђене и задивљене знањем малог «шизматика» о историји библиотеке, манастира и града.

Оно што нисам знао је да се неколико десетина километара северно, град Стон,  налази католичка црква у којој је 1079.године крунисан ктитор те цркве српски краљ Михајло Војисављевић. Тај податак није био доступан, сазнао сам то тек 1992.године.

За око 250 динара купио сам наочаре за Сунце «са огледалима», а родитељима кутијице обложене шкољкама, сувенири из Дубровника.

Посещение со школой католического монастыря-библиотеки в Дубровнике. Монахини были поражены  знанием маленького «раскольника» истории библиотеки, монастыря и города.

Чего я не знал, так это того, что в нескольких десятках километров к северу от  монастыря-библиотеки, в городе Стон, есть  церковь в которой в 1079 году был коронован основатель этой церкви, сербский король Михайло Воисавлевич. Этой информации не было, я узнал только в 1992 году.

Примерно за 250 динаров я купил солнцезащитные очки «с зеркалами», а родителям коробку с ракушками, сувениры из Дубровника.

1985-1989.

Појавила се новчаница са ликом друга Тита, али нама није било ништа боље...

Отац мог друга из разреда је путовао у Турску и доносио одећу,  копије светских брендова и продавао их. Бенетон, Елезе, Робе ди Капа, Фила, Лакост...

Появилась банкнота с изображением Тито, но мы были не лучше ...

Отец моего одноклассника ездил в Турцию и привозил одежду, копии мировых брендов и продавал их. Benetton, Ellesse, Robe di Kappa, Fila, Lacoste ...

Мој други сусрет са усташтвом. Укратко, капетана брода су позвали на пиће, одбио је јер је морао да «вози мале Влахе (Србе)», рекао сам да «смо ми Срби, а не Власи, а као смо Власи онда је и његов Свети Влахо, заштитник Дубровника, Србин». Само је заћутао и отишао на брод. 

5000 динара, мој џепарац за трошкове на мору.

Моя вторая встреча с усташами. Короче говоря, капитана корабля пригласили выпить, он отказался, потому что ему пришлось «гнать маленьких валахов (сербов)», я сказал, что «мы сербы, а не валахи, а поскольку мы валахи, то его Святой Влахо, защитник Дубровника, серб ». Он просто замолчал и пошел к кораблю.

5000 динаров, мои карманные деньги на морские расходы.

1200000 динара, прве Леви Штраус 501 панталоне...увозне. Касније су почеле да се шију у СФРЈ, коштале су око 100 немачких марака.

1200000 динаров, первые брюки Levi Strauss 501 ... импортные. Позже начали шить в СФРЮ, они стоили около 100 немецких марок.

1987.

Поново рудар на новчаници, прави рудар, овај пут је то био стварно Алија Сиротановић који је 24.7.1949.године :

Алија Сиротановић је, са својих осам камарата, за осам сати рада ископао 152 тоне угља (253-ја колица), пребацио норму за 215%, срушио дотадашњи рекорд Стаханова за 50 тона и постигао свој светски рекорд у ископу угља.

Опять шахтер на банкноте, настоящий шахтер, на этот раз действительно Алия Сиротанович. А 24 июля 1949 года:

Алия Сиротанович со своими восемью товарищами выкопал 152 тонны угля (253 тележки) за восемь часов работы, превысил норму на 215%, побил предыдущий рекорд Стаханова на 50 тонн и установил мировой рекорд по добыче угля.

На другој страни новчанице је била машина која је за сат копала више угља него Алија и његова бригада за осам сати рада.

На другой стороне банкноты была машина, которая за час выкопала больше угля, чем Алия и его бригада за восемь часов работы.

У марту 1987.године добили смо први МекДоналдс. Први у комунистичком свету.

В марте 1987 года у нас появился первый Макдональдс. Первый в коммунистическом мире.

1989.

Инфлација је сада преко 50% месечно. Добијамо новчанице са новим дизајном, серија «Партизански споменици», три новчанице су са споменицима Србима убијеним од стране Хрвата и Немаца. Међутим тада су то били споменици «родољубима које су убили окупатор и домаћи издајници».

Инфляция сейчас превышает 50% в месяц. Мы получаем банкноты нового дизайна, серия «Партизанские памятники», три банкноты с памятниками сербам, убитым хорватами и немцами. В то время, однако, они были памятниками « оккупантом и внутренним предателям убитым патриотам ».

1800000 динара, сестрине дубоке Најк патике, две плате неког Арифа...

1800000 динаров, сестринские глубокие кроссовки Найк, две зарплаты какого-то Арифа ...

2000000 динара! Мислио сам да већу новчаницу нећу никад видети.

А онда сам неколико година касније постао милијардер.

2000000 динаров! Я думал, что никогда не увижу банкноты большего достоинства.

А через несколько лет я стал миллиардером.

1989.године премијер је постао Анте Марковић. Смањио је инфлацију на једноцифрених 2,4%, увео курс динара према немачкој марки од 1:7. Започео увођење транзиционих закона, отварањем привреде и увоза, реформисања друштва и привреде са жељом да уведе СФРЈ у Европску економску заједницу. Међутим, то се није десило.

«Заблуде ћемо плаћати сиромаштвом, тровањем духа и положајем далеке периферије Европе.»

Био је у праву.

Следеће године је почело штампање нових новчаница.

В 1989 году премьер-министром стал Анте Маркович. Он снизил инфляцию до однозначных 2,4%, ввел курс динара по отношению к немецкой марке 1: 7. Введение переходных законов началось с открытия экономики и импорта, реформы общества и экономики с желанием ввести СФРЮ в Европейское экономическое сообщество. Однако этого не произошло.

«Мы заплатим за заблуждения бедностью, отравлением духа и положением далекой периферии Европы».

Он был прав.

В следующем году началась печать новых банкнот.

Сохранено

</>

Југославија и динар IV

1974/78-1986. Опет нас је дочекао насмејани Ариф, срећни радник у југословенском социјализму, насмејани лик са новчанице од 10 динара. Црвени пасош који је пролазио свуда, путовања по свету, летовања на мору, нови аутомобили, нова бела техника, телевизори...банане...зидање кућа ...

Читать полностью

Источник

Оставить комментарий

Популярные посты:

crusalde

Как проджект-менеджеру без проблем пройти собеседование

nathoncharova

Секрет драгоценных грибов мацутакэ

sapojnik

Удары отчаяния

kukmor

Доброе утро!

ru_klukva_ru

Потерянные (1969) / Обратный отсчет (1967): разрядка в космической гонке

jalynski

Наша демография

kukmor

Доброе утро! На Донбасс пришла весна

magman67

Самые красивые библиотеки мира

rurik_l

Самые умные уже покидают Зе-команду

• Ранее
• Архив